Tel: 020/481-900 | Call centar! 19816 | domzdravljapgd@t-com.me

Hladnoća pogadja organizam

Hladnoća pogadja organizam

Hladnoća utiče na sve vitalne organe. Temperatura u minusu pogađa krvne sudove, srce, mozak, pluća, zglobove. Hladno vrijeme ne prija hroničnim bolesnicima a naročito srčanim, astmatičarima i hipertoničarima, pa ni reumatičarima i oboljelim od dijabetesa.

Zbog toga se prvenstveno preporučuje da što manje, ili uopšte ne izlaze iz kuće, ako su u mogućnosti, a ako moraju da izađu da se toplo i slojevito obuku, obavezno stave šal preko usta da ne bi udisali hladan vazduh i da izbjegavaju fizičku aktivnost.

Silazak celzijusa u minus direktno pogađa sve vitalne organe u ljudskom tijelu: srce, pluća i mozak. Hladnoća “ ledi krv u venama”, zbog čega stradaju krvni sudovi, a usljed suženja bronhija pogoršava se i stanje hroničnih plućnih bolesnika i astmatičara. Čak i zdrave osobe moraju da paze na temperaturne razlike i da se čuvaju od mraza, koji se uvlači kroz usta i nos, i hladi cijelo tijelo.Hladnoća sužava periferne krvne sudove, što loše utiče na srčane bolesnike. Da bi održalo cirkulaciju, srce tada više radi i pod većim je opterećenjem. Skrivene promjene na krvnim sudovima, ako nisu na vrijeme zapažene, mogu da se ispolje baš na ovako niskim temperaturama. Suženje krvnih sudova na hladnoći, kod starijih bolesnika i hipertoničara može da izazove nagli i veliki skok krvnog pritiska.Kada je hladno, sužavaju se krvni sudovi na periferiji i povećava otpor u krvnim sudovima, a pritisak raste, pa je dovod kiseonika u organe smanjen, a potražnja veća. Pri obavljanju neke fizičke aktivnosti ova potražnja za kiseonikom se povećava, i zbog toga se srčanim bolesnicima, a naročito ako imaju anginu pektoris preporučuje da u ovim hladnim danima izbjegavaju fizičke aktivnosti.

UTOPLITE NERVNE ZAVRŠETKE:

  1. Nosite šal, kapu i rukavice da bi se utoplili nervni završeci na rukama i glavi, jer to smanjuje rizik od srčane slabosti.
  2. Oni koji pate od sinusa kapu treba da navuku na čelo i na uši
  3. Astmatičari ne bi trebalo da izlaze napolje, posebno kada je magla i vidljiv smog
  4. Oboljeli od reume posebno treba da utopljavaju zglobove i da nose obuću koja se ne kliza, da bi spriječili padove.

 
Pacijenti koji nemaju regulisan krvni pritisak, a izlaze naglo iz toplih prostorija na hladan vazduh, u velikom su riziku od infarkta srca ili mozga. Zbog hladnoće se sužavaju arterije koje ishranjuju ova dva organa i zato u zimskim danima ima više šlogova i infarkta srca.
Od zime s razlogom strepe i oni koji pate od sinuzitisa. Hladnoća sužava krvne sudove sluzokože nosa i izaziva curenje sekreta. To može dodatno da se iskomplikuje zapaljenjem srednjeg uha i grla.
Ako se velikoj hladnoći pridruže i povećana vlažnost vazduha i magla, patiće i hronični plućni bolesnici. Njima, ne prija zima zbog promijena temperature i veće koncentracije smoga i prisustva respiratornih infekcija.Plućni bolesnici se zimi često razbolijevaju od bronhitisa, a nije rijetkost da dobiju i upalu pluća. Najbolji savjet za njih je da ne izlaze napolje bez šala preko usta i nosa, da bi spriječili ulazak hladnog vazduha u disajne puteve.Na hladnoću su osetljivi i reumatičari, posebno oni koji pate od zapaljenskog reumatizma:Bolovi u zglobovima se pojačavaju ako postoji i velika vlažnost vazduha, jer sa niskim temperaturama zajedno utiču na receptore za bol. Ako je reuma udružena sa degenerativnim oboljenjima kičme, visokim pritiskom ili dijabetesom, znatno se pogoršavaju tegobe oboljelih.

SRČANI BOLESNICI
Srčani bolesnici pod najvećim su rizikom zbog problema sa cirkulacijom. Svi oni koji izlaze na velike hladnoće, posebno ako žure ili obavljaju neke fizičke poslove, rizikuju da dobiju angiozni napad. Zato im se savjetuje da ne izlaze. Rizik se povećava ukoliko je izlasku prethodio obilan i kaloričan ručak ili ako je bolesnik pio alkohol. Pretjeran boravak na minusu ne prija ni zdravim osobama, jer izaziva razne fiziološke promjene. Krvni sudovi na koži se skupljaju, organizam pokušava tijelo da održi toplim i nakon dugog boravka napolju, upravo zbog ovih stvari može doći do napada.

VISOK PRITISAK
Kada je napolju hladno, krvni sudovi se sužavaju, a pritisak se povećava da bi se organizam snabdio kiseonikom. To je osnovni razlog zbog koga bolesnici koji pate od hipertenzije treba da ograniče vrijeme koje provode napolju. Mnogi ipak pokušavaju da izađu i prošetaju, ali tako samo pogoršavaju svoje stanje. Savjet je da osobe sa hipertenzijom ostanu kod kuće i da se ukoliko pritisak ne mogu regulisati ljekovima, posavjetuju s ljekarom. Mnogi na svoju ruku uzimaju duplu terapiju i naglo obaraju pritisak, što takođe nije dobro. Ukoliko pritisak ne možete regulisati prepisanom terapijom, obratite se ljekaru koji će vam prepisati novu.

ASTMA
Za bolesnike koji imaju problem sa astmom takodje važi preporuka da izbjegavaju duže izlaske. Njima je najugroženiji respiratorni sistem, a hladan vazduh prilikom kretanja može da izazove prehladu ili virusne infekcije. Virusi i bakterije dodatno komplikuju njihovu situaciju jer mogu da dovedu do bronhopneumonije, koje su posebno aktuelne u ovom periodu. Zimi takođe u vazduhu ima dosta smoga, a dani mogu da budu magloviti, što takođe može samo da pogorša tegobe i izazove napad.

REUMA I OSTEOPOROZA
Stariji ljudi koji imaju problem sa osteoporozom rizikuju svaki put kada izađu napolje jer su prelomi ovih dana veoma česti. Zato pri izlascima treba dobro da zaštite lokomotorni sistem da bi se zaštitili od povreda.Ni reumatičarima ne prija ovo vrijeme. Oni na hladnoći imaju pojačane tegobe, pa tokom hladnih dana trebalo bi da pojačaju terapiju. Takođe treba da vode računa o svakom pokretu, jer prelom kod reumatičara može dodatno da pogorša stanje.